Odvikavanje od pelena

Kada dođe lepo vreme, roditelji se upuste u podvig odvikavanja deteta od pelena. Obično je tako lakše, naročito ako je toplo vreme pa se ode na selo ili na vikendicu. Ako se dete upiški (što je neminovno), lakše će ga roditelji oprati i nastaviti sa procesom odvikavanja od pelena, odnosno usađivanja naprednijeg modela da se piškanje i kakanje moraju kontrolisati.

Kao i svako učenje i faza, i ovoj fazi treba pristupiti strpljivo, sa puno razumevanja, ali i upornosti i doslednosti. Kontinuitet je ključan. Stalno podsećanje i stavljanje deteta na nošu (okvirno na dva sata) je nužno kako bi mališan shvatio šta se od njega očekuje. Roditelji mogu da pribegnu i dečijoj literaturi čitanjem pričica o sedanju na nošu.

 

Kako proceniti kada je pravo vreme za nošu
Deca uglavnom sama diktiraju tempo, samo ih treba pratiti. Ukoliko se radi o drugom, trećem detetu, ono će usvojiti model ponašanja svog starijeg bate ili seke te će prestati jako rano, budeći se sa suvim pelenama ili tražiti da i ono piški na nošu.

Ukoliko se radi o prvom detetu, treba pratiti intenzitet vlažnosti pelene tokom noći. Ako se mališan budi sa suvim pelenama, vreme je da mu pomognete da se sa njih skine. Postoje i slučajevi kada deca, mahom dečaci, jako dugo mokre u pelene, kasnije u gaćice (bude se upiškani). Ipak, većina dece odvikne se od pelena u drugoj polovini druge godine.

U vrtićima se već očekuje od trogodišnjaka (koji su na prelazu iz jaslenih u mlađe vrtićke grupe) da su se odvikli od pelena i da koriste nošu/ adapter za wc-šolju.

Svako dete ima svoj tempo, pa ne treba biti strog ni prema njemu, ni prema sebi. Ipak, sa odvikavanjem bi trebalo početi nakon druge godine, kako bi svima bilo lakše. Takođe, koža deteta treba da diše i nema potrebe gušiti je pelenicama, ukoliko je dete zrelo za samostalne odlaske u toalet.

 

Sigurni znaci da je vreme za nošu
Ukoliko dete već hoda samostalno, sedi lepo, čak trčkara – zrelo je i za početak odvikavanja od pelena.

Kada proverite pelenice i vidite da i tokom dana i noću mališan obavlja nuždu u prilično pravilnim razmacima – skidajte ga sa pelena.

Ako dete ume već samo da svuče i navuče pantalonice – daje znak roditelju da je spremno za nošu.

Postavljanje čestih pitanja zašto mama i tata idu u toalet ili izražavanje želje za nošenjem gaćica – znaci su da dete želi da pređe na sledeći nivo odrastanja.

Ukoliko se dete grči u licu i čuči kada vrši nuždu (preko dana), iako nosi pelene – stavite ga na nošu.

Ako dete razume šta znače reči „kakiti” i „piškiti”, onda je sigurno spremno da se oproba na noši.

Dajte detetu zadatak (pre toga mu sklonivši pelene) – skini pantalonice/ haljinicu i sedi na nošu. Ako ume da izvrši jednostavne naloge – dete je spremno za naredne korake, odnosno nošu.

Dečica mogu početi i da se bune što su im pelene prljave i to je dovoljan znak da su spremna za nošu.

Opet, roditelji treba da prate intenzitet vlažnosti pelena; ukoliko su čiste i suve bar tri, četiri sata – zovite nošu u pomoć.

Ako uzmete mališana za ruku i odvedete ga u toalet, a on/ ona se ne buni – želi da se skine sa pelena.

Imajte u vidu da svesno i voljno kontrolisanje telesnih funkcija zahteva od dece da sama spoznaju svoje telo i nauče da prate signale koje im organizam šalje. Svesno odlaganje piškanja i kakanja na kratko, od ogromnog je značaja za svesno sticanje kontrole i anatomsko sazrevanje. Ovo je još jedan veliki korak malih ljudi, a uloga roditelja, podsticaji, pomoć, istrajnost, su ključni za uspešno savladavanje ove faze.

 

Vreme je za šoping
Kada je dete dalo konačnu reč, roditelji biraju najbolju nošu za svog mališana. Dete već oko prvog rođendana, kada još uvek nije potpuno svesno faze odvikavanja od pelena, dobija nošu, na koju ga roditelji postepeno navikavaju. Ipak, kada još malo poraste, dete može svesno učestvovati u izboru noše (ukoliko je nema) i to mu može služiti kao dodatna motivacija da se konačno i zauvek skine sa pelenica. Isto je i sa adapterom za wc-šolju. Stručnjaci su mišljenja da ne treba kupovati više od jedne nose i nju je najbolje držati u kupatilu.

Danas je izbor različitih modela noša veliki – od običnih, preko anatomskih, do onih koje svetle i sviraju signalizirajući da je posao obavljen. Isto je i sa adapterima za wc-šolju, koji se mogu naći u različitim životinjskim ili nekim drugim oblicima.

Obično se prvo počinje sa nošom, ipak, postoje dečica koja odmah žele da porastu, pa im adapter i zvuk koji wc-šolje proizvode nisu strašni. Bilo bi poželjno da dečica nakon vršenja nužde mogu da dohvate lavabo i steknu naviku pranja ruku nakon obavljene nužde, pošto su puštanje vode pri završetku na wc-šolji već savladala.

Prirodno je da će doći i do razgovora o tome kako i odrasli idu da piške i kake, pa će sve to kod deteta biti prihvaćeno kao normalan proces.

 

Uloga roditelja u ovako velikom pomaku
Roditelji uvek treba da razgovaraju sa decom mirnim glasom i stalno im sugerišu da je lepše kada se nužda obavi na noši. Iako će naići na hiljadu zašto, roditelj uvek treba kreativno, ali i ozbiljno, da objasni detetu zašto je ovaj čin bitan za fazu odrastanja.

Dok dete sedi na noši, u početku, dok ne stekne potpunu naviku i samostalnost, roditelj bi trebalo da bude uz njega, da mu priča pričice, peva i, ako je potrebno, drži ga za ruku (prilikom vršenja velike nužde). S druge strane, ne treba preterivati u dužini sedenja na noši, jer se tako može nažuljati guza. Dete će, naročito u vrtiću, učeći od svojih vršnjaka, brzo savladati ove početne začkoljice, sve dok ne dođe do nivoa da se samo briše.

Roditelji treba da ponude nošu svojoj deci pre spavanja, pre svakog izlaska iz kuće, a pogotovo pred neki dugačak put. Stalno ih treba podsećati da je vreme piškanju (kao što je slučaj i sa uzimanjem vode). Ukoliko se dete neoprezno upiški ili ukaki, ako su se roditelji već navikli na negovo samostalno korišćenje nose, nikako im ne smeju vikati, rugati im se i slično. Ona dobra stara „ništa strašno, dešava se“ uvek je najbolji način da dete mirno savlada prepreke tokom odrastanja.

 

Voda nije skupa
Još od najmanjih nogu i učenja kako se peru ručice, preko pranja zubića i kupanja, učimo našu decu osnovama higijene. Uz pravila pre jela i posle jela treba uvesti pravilo i nakon noše, zbog bakterija, prljavštine, infekcija, jer te stvari nisu dobre za naš organizam. Kako sprati? Običnom vodom i sapunom, s tim što nakon nužde treba koristiti mlaku ili toplu vodu. Naročito je važno devojčicama objasniti kako da se obrišu (od napred ka pozadi, a ne obrnuto, da bakterije koje mogu izazvati urinarne infekcije ne bi ušle u njihovo telo).

Izbor wc-papira bi trebalo da se svede na beli slojeviti toalet papir, fine mekoće i bez mirisa, zbog smanjene mogućnosti iritacije i grebanja. Sve ove navike koje se steknu u ranom periodu, kasnije će se po usađenoj navici ponavljati pri upotrebi toaleta.

 

Sve u svoje vreme
Ukoliko se u porodici dešavaju velike promene, poput dolaska bate ili seke na svet, odlazaka na odmore, selidbi ili razvoda, navikavanje na nošu treba odložiti.

Dete nije automat, niti treba da služi ispunjavanju roditeljskih preteranih ambicija. Ukoliko se ne navikne na nošu „preko noći“, što je i nemoguće, roditelji ne smeju da se ljute na dete i obeshrabruju kako sebe tako i njega. Ne sme se vikati deci, ne sme se stavljati teret i preopterećenje na leđa deteta, treba žmuriti na početne neuspehe kada se dete upiški ili ukaki, treba obložiti dušeke nepromočivim mušemama i stalno, stalno ohrabrivati svoje maleno, jer ono tek uči.

Upijajući podmetači su odlični za odvikavanje od noćnog nošenja pelena. Najčešće se noćna pelena skida malo kasnije, kada dete spava u normalnom krevetu, a ne krevecu, zbog lakšeg pristupa noši. Ukoliko su roditelji uporni u nameri da pomognu detetu, trebalo bi noću da ustaju okvirno na dva-tri sata i stavljaju svog mališana na nošu (iako dete spava). Ipak, kada se ujutru probudi suvih gaćica i posteljine, to će mu pružiti osećaj pobede i motivisati ga da nesvesno usadi u glavu kontrolu bešike i stolice (neće se upiškavati). Do pete ili šeste godine nezgode sa mokrenjem su potpuno razumljive i nikako ne treba kažnjavati svoje dete zbog ovih normalnih procesa. Isto tako, ne treba ga ni nagrađivati ukoliko se ne upiški, već mu staviti do znanja da su to prirodni procesi, kao što dišemo i spavamo.

Puno zagrljaja i ljubavi, svakako, nikada nije dosta za naše najvoljenije.

Srećno!

Tim dnevnog boravka „Vitez i Princeza“